Партибрејкерс

21. фебруара 2012. in Музика

Партибрејкерс

Легендарни рок састав Партибрејкерс обележиће 30 година постојања једне од најутицајнијих и најдоследнијих музичких каријера у Србији и на простору бивше Југославије, великим слављеничким концертом 3. марта у Хали спортова у Београду.
„Имамо намеру да изненадимо људе и свирамо неке ствари које дуго нисмо. Надам се да ћемо успети неку нову да одсвирамо, или бар неку ствар коју никад нисмо свирали. Надамо се да ћемо имати добар звук и да ће пуно људи доћи да се провеселе са нама“, каже певач Зоран Костић-Цане.

Улазнице за велики концерт Партибрејкерса ускоро се могу наћи у продаји на благајни Дома омладине Београда, као и преко мрежа Card Service и Евентим . Почетних 1.000 улазница коштаће само 800 динара, док ће остатак коштати 1.000 динара.

„Један велики концерт – да не би правили више мањих. С обзиром да смо први пут 1985. године свирали у Хали спортова знамо да је то ОК објекат. Одговара нам.“

О бенду

Зоран Костић Цане (рођен 17. августа 1964. у Београду) певачку каријеру је започео у саставу „Урбана герила“ да би наставио као фронтмен „Радничке контроле“ у којој су још били бубњар Жика Тодоровић, басиста Срђан Ђиле Марковић и гитариста Дарко Милојковић. Са снимцима „Досада“, и „ТВ у колору“ појавили су се на компилиацијском албуму „Артистичка радна акција“ (Југотон 1981.)

Партибрејкерс - Цане

Партибрејкерс – Цане

На тим снимцима гостовали су гитариста Љуба Седлар (свирао је бубњеве) и бубњар Реља Обреновић из групе „Петар и зли вуци“. Радничка контрола наступила је 1981. на смотри АБРС на Ташмајдану када је концерт прекинут због Цанетовог провоцирања публике, а његово понашање је изазвало и морално политичке расправе у дневним новинама. Наступали су као предгрупа у Љубљани на последњем концерту Шарла акробате октобра 1981. године. То је уједно био последњи концерт Радничке контроле.
Групу Партибрејкерс основали су августа 1982. године Цане, бубњар Горан Булатовић Манза (рођен 1959.), гитариста Небојша Антонијевић Антон (рођен 20. фебруара 1961. године у Земуну) и гитариста Љубиша Костандиновић (рођен 1959.) Манза и Љуба су свирали заједно у групи Република, а Антон је у другој половини седамдесетих свирао у групама БГ 5 (Са Ивицом Вдовићем и Бојаном Печаром), Бутик и Шине. Гостовао је и на плочама других група, потписујући се као Рики Риф. Сходно свом разузданом понашању и по Цанетовом доживљају самих себе, а у Манзином преводу, назвали су се Партибрејкерс (Журколомци).
Први наступ имали су 4. октобра 1982. у „Дадову“ као предгрупа саставу Тhe Fifties. Током следеће године свирали су све интензивније. У Загребу су једном приликом за три дана одржали пет концерата. Пошто их је пажљиво слушао, за пети наступ звук је урадио Џони Штулић и чак се понудио да им буде продуцент.
На плочи „Вентилатор 202“ (ПГП РТБ 1983.) објављена је њихова песма „Радио утопија“, а на радио програмима често су емитовани демо снимци песама „Хиљаду година“ и „Вечерас“. Нове верзије тих песама убрзо су објављене на синглу.
Први ЛП снимили су београдском студију „О“, а продукцију су урадили заједно са Којом. Рхyтхм и блуес у њиховом тумачењу, појачан пунк енергијом донео им је поштовање публике, а песме „Улични ходач“, „Она живи на брду“, „Губитник“, „Ако си..“, „Стој, Џони“ понудиле су штуре, генерацијски препознатљиве исказе. На снимању су гостовали Бранислав Петровић Банана (усна хармоника) и Бранислав Тривић (саксофон). Омот плоче радио је Антон, а у песми „Стој, Џони“ искористили су препев старог хита Чака Берија „Johnny B. Good“ који је снимио Томи Совиљ на ЕП-ју „Стој, Џони“ (Дискос 1967.).


Упркос добром пријему дебија, после преслушавања демо снимака за другу плочу, у Југотону су им затворили врата под изговором да у песмама нема довољно бунта. У лето 1985. године Манза је напустио групу, па је у групи једно време бубњеве свирао Ненад Красавац Келе (Дисциплина кичме), а децембра 1985. године престали су са радом.
После краћег Антоновог излета са групом Плаћеници, поново су се окупили јуна 1986. године. За бубњевима је био Влада Фунтек (еx Плаћеници), нови басиста постао је Диме Тодоров Муне (еx Радост Европе), а из групе је отишао Љуба. У месту Буковац, у студију Милана Ћирића снимили су материјал за нову плочу коју поново нико није желео да објави, а трака је месецима стајала у ПГП РТБ-у јер нико није био заинтересован да је преслуша.

Партибрејкерс - Антон

Партибрејкерс – Антон

Партибрејкерс су 1987. године организовали два концерта у београдском „Лотос“ бару и од зараде купили шеснаест Александар торти које су поклонили незбринутој деци у Звечанској улици. Маја 1988. године групу је напустио Влада Фунтек, па је једно време са њима свирао бубњар Марко Миливојевић, а 1989. године је дошао Игор Боројевић (еx Потоп, Банана).
Марта 1988. године најзад им је објављен други албум који је требало да се зове „Кобила и пастув прељубник“ али је дизајнер заборавио да стави наслов на омот. Плоча је понудила нове музичке прилоге за озбиљну каријеру: „Ја се не враћам“, „Прстен“, „Месечева кћи“, „Пет испод нуле“, „Нема цуре“. Песму „Пут“ снимили су накнадно марта 1988. године указујући на сопствени нови музички пут. У то време МТВ је снимио прилог о групи.
Фебруара 1989. године су урадили нове демо снимке. У улози ритам гитаристе помагао им је Срђан Гојковић Гиле из Електричног оргазма. Новембра 1989. године су објавили трећу плочу са такође лепљивим песмама „Крени према мени“, „Земљотрес“, „Хипнотисана гомила“, „Оно што покушавам“.
Продукцијом се бавио Милан Ћирић, а Антон је отпевао главни вокал у „Нема цуре“. Гост на плочи био је Пера Јое са својом незаобилазном усном хармоником.
Током 1990. године свирали су прву велику југословенску турнеју за коју се убрзо успоставило да је била и последња, бар у границама СФРЈ. Наступали су као предгрупа на југословенским концертима групе Motorhead. Крајем 1990. године из групе је изашао Игор Боројевић, а заменио га је Борко Петровић (еx Baby Kate). У тој постави су објавили живу касету „Забава још траје“ снимљену јула 1991. године на концертима у Зрењанину и Вршцу.
Фебруара 1992. године на њиховом концерту у СКЦ-у учешће су узели Емир Кустурица (еx Забрањено пушење), Џони Деп (еx Rock City Angels, The Kids) и Џим Џармуш (еx Del Byzantinees). У то време у групу се вратио Игор, а јуна 1992. године је отишао Муне, тако да је на басу био Саша Влајсовић (НБГ), а у поставу се вратио Љубиша Костандиновић.
Уочи рата у Босни, чланови Екатарине Велике, Електричног оргазма и Партибрејкерса су формирали ад хоц бенд Римтутитуку у оквиру кога су снимили циничну антиратну песму „Слушај ‘вамо“. Излазак сингла у продукцији Радија Б92 су промовисали 8. марта 1992. године свирком на камиону који је кружио београдским улицама. Јуна 1992. године Римтутитуки су свирали у Бечу на отвореном простору у оквиру антиратног и антирасистичког фестивала.

Партибрејкерс

Партибрејкерс

Септембра 1992. године у студију „О“ су снимили демо за следећу плочу. Међу првим бендовима из Србије су наступали у Словенији, новембра исте године. Публика их је одлично прихватила, а медији су томе посветили посебну пажњу.
Марта 1993. године су свирали у солунском клубу „Милош“, а организовали су и турнеју по Македонији. Септембра 1993. године су учествовали на заједничким концертима у Прагу и Берлину са Електричним оргазмом, Екатарином Великом и загребачким Вјештицама у оквиру акције „Ко то тамо пјева?“.
Априла 1994. године албум „Кисело и слатко“ снимили су уз продуцентску помоћ Владе Неговановића и бројних гостију у студију: Срђан Тодоровић (бубњеви), Зоран Радомировић Шваба (бас), Милан Младеновић (вокал, гитара и усна хармоника), Саша Локнер (клавијатуре), Ненад Петровић (саксофон), Пера Јое (усна хармоника), Чавке (бубњеви), Гиле (гитара), Бранка К. (пратећи вокали) и Пурони (удараљке). Песме као „Молитва“, „Људи нису исти“, „Хоћу да знам“ су понеле јасан печат времена у коме су настајале.
Почетком 1996. године Цане и Антон су обновили Партибрејкерсе, ојачани млађом екипом из Зрењанина: басиста Гојко Шевар (еx Глуве кучке), гитариста Срђан Граовац (еx Глуве кучке) и бубњар Дарко Курјак (еx Оружјем против отмичара).
Објавили су компилацијски ЦД „Најбоље од најгорег“ на коме су две нове песме „Лудо и брзо“ и „Рођен лош“, снимљене фебруара 1996. године. На повратничком концерту априла месеца у Новом Саду, окупили су 5000 посетилаца. Распродат концерт који су одржали на Ташмајдану 29. јуна 1996. године уједно је представљао повратак роцк’н’ролла у главни град. У исто време је изашла и видео касета „Последњи дани слободе“ (у издању радија Б92), снимљена јуна 1991. године на концерту у дворишту КСТ-а.

Партибрејкерс

Партибрејкерс

Децембра 1996. године су свирали у Франкфурту у позоришном простору и дочекао их је одличан пријем.
14. јануара 1997. године су наступали на Тргу Републике поводом дочека Нове Године пред изузетно великим бројем посетилаца. У Лондону, у клубу „Златни папагај“ 17. фебруара су окупили одушевљену публику са простора бивше Југославије.
ЦД „Ледено доба“ су урадили у Којиној продукцији, а на снимању су гостовали: Пера Јое (усна хармоника), Саша Локнер (клавијатуре), Пурони (удараљке) и дувачка линија групе Деца лоших музичара. Новим песмама „Сјајнија будућност“, „Сит гладан“, „Добро радио лоше радио“ потврдили су да су они стари. На диску се нашла и Цанетова песма „Не можеш ми ништа“ коју је претходно већ снимила група Инстант Карма на диску „Roll Over(Године октопода 1987-1996)“ (Take It Or Leave It 1996.)
Партибрејкерси су плочу промовисали великим бесплатним концертом који су под називом „Не падај победниче“ одржали 3. септембра 1997. године у подножју Калемегдана, у близини Небојшине куле. Тим наступом обележили су петнаести рођендан групе. Почетком 1998. године нови басиста постао је Миодраг Карајанковић (еx Југословени), а групу је напустио гитариста Срђан Граовац.
После шестогодишње паузе свирали су 27. новембра 1998. године у Сарајеву у распродатом клубу „Слога“. На следећој компилацији „Сан и јава“ уз избор песама са свих њихових плоча додате су две нове „Да ли сам то ја…“ и „Круг“.
Крајем 2000. године наступали су у Хрватској.
Цане је гостовао на снимању соло плоче „Ево сада видиш да може“ (ПГП РТБ 1989.) Срђана Гојковића, „Зашто да не!“ (ПГП РТС 1994.) Електричног оргазма. Песма „Хоћу да знам“ употребљена је у филму „Гето – тајни живот града“. Антон је свирао на Гилетовој плочи „Ево сада видиш да може“ и „Летим, сањам, дишем“ (ПГП РТБ 1988.) Електричног оргазма.
Игор Боројевић од 1990. године ради као продуцент тако да је потписао плоче Бјесова, Кристала, Пилота, Џа или бу и других. Компонује за позориште, а музика за представу „Трамвај звани жеља“ је објављена на истоименој касети у издању Метрополис Рецордс 1994. године. Половином 1997. године отворио је студио Фабрика.
Половином 1999. године Хи-Фи Центар је на диску објавио реиздање првог албума Партибрејкерса.
Петар Јањатовић, Илустрована еx-yu rock енциклопедија 1960-2000, 2. издање
Додатак:
Албум „Грамзивост и похлепа“ је одлично прихваћен како од стране публике, тако и од стране рок критике у Србији и бившим еx-yу републикама. Као највећи хитови издвојиле су се песме „Журим“, „Погледај“, „Ноћас у граду“ и „Разметљивко“. Концертно промовисање албума трајало је више од две године.
Партибрејкерс су наступили широм еx-yу простора… Бенд је такође промовисао плочу концертима у Америци и Канади (6 концерата: Хамилтон, Торонто, Ванкувер, Чикаго, Лос Анђелес, Њујорк). Концертна промоција албума у Београду, са два распродана концерта у Великој сали Дома омладине и култном клубу Академија, као и концерти у Аqуарису (Загреб) и БОФ-у (Љубљана) су свакако једни од битнијих наступа бенда у 2004 години.
Почетком 2005 године долази до промене ритам секције бенда. Уместо бубњара Дарка Курјака и басисте Мише Карајанковића који су били у бенду дуги низ година долазе Дејан Утвар (еx Казна за уши, Lira vega, Presing, Eyesburn) и Владислав Рац (еx Канда Коџа и Небојша, Presing). Промовисање нове поставе Партибрејксерса десило се у клупској атмосфери клуба Пази Школа у Београду.
Такође, концерти по Србији, Хрватској и Словенији су показали да бенд савршено фунционише. Заједнички наступ са Chuck Berry-ем у Загребу је свакако један од најбитнијих момената у каријери бенда.
Концертом у башти СКЦ-а, 2. септембра у Београду пред 2000 људи, Партибрејкерс су вратили наду у београдски рокенрол и показало се да је бенд актуелнији него икад, упркос општој збрци коју су направиле конфузне тв и радио станице и мноштво жуте штампе која на жалост креира данашње виђење живота у Србији…

  • 2007 Слобода или Ништа Албум – ЦД ПГП-РТС
  • 2002 Грамзивост и Похлепа Албум – МЦ/ЦД ХИ-ФИ ЦЕНТАР
  • 1999 Сан и јава Компилација – МЦ/ЦД ХИ-ФИ ЦЕНТАР
  • 1999 Партибрејкерс 1 Реиздање – ЦД ХИ-ФИ ЦЕНТАР
  • 1997 Ледено Доба Албум – МЦ/ЦД ЗМЕX
  • 1996 Најбоље Од Најгорег Компилација – МЦ/ЦД МуСицЛанд
  • 1994 Кисело И Слатко Албум – ЛП/МЦ/ЦД ПГП РТС/Б92
  • 1992 Забава Још Траје Уживо – МЦ Сорабиа Дисц
  • 1989 Партибрејкерс 3 Албум – ЛП/МЦ Југодиск
  • 1988 Партибрејкерс 2 Албум – ЛП/МЦ Југодиск
  • 1985 Партибрејкерс 1 Албум – ЛП/МЦ Југотон
  • 1984 Хиљаду година/Вечерас Сингл Југотон

Share 'Партибрејкерс' on Facebook Share 'Партибрејкерс' on Google+ Share 'Партибрејкерс' on MySpace Share 'Партибрејкерс' on Twitter Share 'Партибрејкерс' on WordPress Share 'Партибрејкерс' on Email Share 'Партибрејкерс' on Gmail Share 'Партибрејкерс' on Yahoo! Mail

'

Leave a reply

You must be logged in to post a comment.