Велики Шиљеговац

Постанак села

Велики Шиљеговац је највероватније основан у средњем веку као пастирско насеље номадских Влаха. Име је добио по етничком називу Влаха сточара, који су се звали Шиљеговци, а насељавали су подручје данашњег Великог Шиљеговца.[1]  У другој половини XIV века  Шиљеговац се помиње  као насеље у жупи Загрлата. Жупа Загрлата је, по турским дефтерима, обухватала цео слив Рибарске реке и простор између тог слива и леве обале Јужне Мораве. „Слив Рибарске реке до последњих деценија  XIV века био је поглавито шумско-сточарски, а од тада земљораднички и сточарски предео. Са преласком на земљорадњу и оснивањем аграрних насеља, жупа Загрлата је достигла знатан ступањ феудалног развоја у српској средњевековној култури.”[2] У дародавној повељи писаној у Жичи, кнез Лазар и патријарх Спиридон, 2. марта 1382. године приликом оснивања манастира Дренче по први пут помињу Шиљеговац као насеље. Манастир Дренчу сазидали су монах Доротеј и његов син Данило 1382. године. Манастир Дренча се налази код села Дренче,  крај потока који то исто име носи. Црква која се данас налази на том месту, својим изгледом  личи на Велуће.

У поменутој повељи ктитори дарују манастиру: „на Расини село Туларе, и село Лукаре, и двор Наупари с придворицом, и Ломницу, и село Сеземче, и село Слатину, и село Мађаре и Влахе Шиљеговачке са засеоцима и међама на Загрлатију, и трг на Морави с бродом.”[3] Насеље се вероватно врло брзо развијало јер је већ 1434. године Стефан, млађи брат  Ђурђа Бранковића, пред повлачење у Смедерево подигао своју задужбину – Храм Пресвете Богородице, који је од тог времена два пута презиђаван.

Изградња цркве на Ћуковцу 1942

Изградња цркве на Ћуковцу 1942

Храм покрова Пресвете Богородице на Ћуковцу  –  1942.г.

 

              Археолошка истраживања недвосмислено указују да је атар данашњег Великог Шиљеговца  био настањен и пре доласка влашких  пастира. „У селу Велики Шиљеговац, на локалитету Селиште налазимо  локалитет из старијег гвозденог доба. Налази се  са леве стране пута Велики Шиљеговац – Каоник, у долини Рибарске реке. Керамички материјал припада гвозденом добу и средњем веку.”[4]

На месту званом „Ћуковац” има остатака – трагова „Џидовског” гробља.  Када је пред Други светски рат вршена припрема за зидање нове цркве,  јер је стара била од простог материјала и руинирана, онда се  приликом равнања и нивелисања терена наишло на остатке тог гробља. Кости су покупљене и смештене у једну заједничку гробницу. Нова црква Свете Богородице подигнута је на старим темељима 1942. године. Президана је и сређена у периоду од 1975. до 1980. године, а освештао  је  маја 1980. године Епископ нишки, господин Иринеј.

На месту данашње  цркве Св. Петра и Павла, код кућа Алексића, званих „Полкини”, налазио се остатак црквишта из средњег века. Црква је припадала синајским калуђерима а задужбина је кнеза Лазара. На подручју Великог Шиљеговца постојао је средњевековни манастир. „Свети Арханђео је манастир у нахији Загрлата који се налазио између Великог Шиљеговца и села Беласице. Манастирско имање је 1536. г. обрађивао један калуђер, а у време пописа 1575/6. г. и 1584. г. манастир је био пуст.”[5] И данас ту постоји црква Светог Архангела Михајла,[6] а за остатке старије цркве зна се да су такође били посвећени Светом Архангелу Михајлу.

Претпоставља се да је Велики Шиљеговац био често насељаван и расељаван и да никада није био мало село. То се да закључити по многим гробовима, по напуштеним старим воденичиштима и  зараслим вадама. О томе нам сведочи и његов велики атар, који заузима простор око дванаест километара у пречнику. Село је било скоро пусто у време великих сеоба. Становништво Великог Шиљеговца није тада емигрирало преко Саве и Дунава, већ се привремено склањало у збегове у околини.

У време Првог српског устанка насеље је било на месту званом  „Селиште” и „Велики Луг”. На тим местима и данас има неких остатака зидина. Житељи неколико кућа у Великом Шиљеговцу,  у којима је 1813. године живело седам родова, вероватно су досељени у време Првог српског устанка, чим је Карађорђе очистио Србију од Турака. Тада је граница између Турака и  тек ослобођеног дела Србије била на планини Јастребац.

„Године 1813. у Великом Шиљеговцу било је свега седам кућа чији су се људи (међу којима и Дебељаковићи – Динићи) доселили за време Устанка, са Косова, из Колашина и других крајева. Од тога  доба село је нагло расло. И поред тога што је 1876. године турским огњем претворено у прах и пепео, 1910. године бројало 350 домова и 500 пореских глава.”[7]

После Првог и Другог српског устанка село је почело нагло да се развија и да се повећава број становника, а потреба за  школованим људима је све већа. Прва школска зграда сазидана је у Великом Шиљеговцу 1865. године. Отварањем школе почело је и ширење просвете. Пре отварања школе писмености су се људи учили у манастиру Свети Роман. „Манастир Св. Роман налази се недалеко од села Ђуниса. Народна традиција каже да га је сазидао кнез Лазар. Некад се звао Коњиц. Порушен је за време првих ратова са Турцима. Добивши фермен од Турака, обновио га је 1791. године Ђорђе Пиле, који се у манастиру лечио.”[8]

Западно од Великог Шиљеговца налази се Мали Шиљеговац. То село  је највероватније  постало у XIX веку, као „пастирска сточарска раселица” ондашњег Великог Шиљеговца, а име Мали добио је због тога да би се разликовао од Великог Шиљеговца као матичног. Помињу се и други засеоци Великог Шиљеговца и то: Злате, данашње Мало Крушинце,  први пут се помиње у првој половини 19. века, када је имало само  19 пореских глава, и Бојинце, које датира из друге половине  19. века, а 1872. године имало је само  7 пореских глава.[9]

Најстарија куће у Великом Шиљеговцу, грађене до  19. века  биле су брвнаре. Иза 1877. године  најпре су грађене „кровињаре”, покривене трском  и сламом и земунице по Гарвановцу и Равнини. Између 1880. и 1918. године  грађене су плетаре и чакмаре, а потом кованице, долмаре и зидаре градског изгледа. У дворишту, које је ограђено прошћем,  најчешће су   били  кош, амбар, бачвара  и стаја  са плевњом. Касније  се  граде штале – велике комбиноване привредне зграде у којима су сконцентрисане све раније одвојене важније зграде.[10]

Насеље се развијало и напредовало захваљујући повољном географском и саобраћајном положају, тако да је постало центар гравитације околних двадесетак  насеља. У погледу степена развијености Велики Шиљеговац спада у сеоска насеља вишег степена са тенденцијом преласка  на тип варошице. У средишњем делу насеља  развио се такозвани варошки део (варошица), у коме су смештени јавни објекти и објекти друштвеног стандарда, који су неопходни за задовољавање потреба, како локалног становништва, тако и становништва околних насеља, са карактером  и начином живота мањих градских насеља. У погледу функције, коју врши за оближња насеља, Велики Шиљеговац  је центар заједнице  села, а захваљујући погодним саобраћајним везама, прерастао је из сеоског насеља у варошицу. Тако се насеље Велики Шиљеговац спонтано формирало као центар са развијеним привредним, административним, културним, просветним и услужним  функцијама како за становништво самог насеља тако и за становништво    двадесетак околних насеља.

 


  • [1] Здравко Костић, Легенде Расине,Рибарске реке и Западног Поморавља,Крушевац, 1971.
  • [2] Михајло М.Костић, Алексиначка котлина,  Београд 1969., стр.456.
  • [3] Фрањо Баршић,Владарски чин кнеза Лазара, Београд 1975., стр 52.
  • [4] Душан Рашковић, Историјска географија античког периода у Крушевачком крају, Расински анали  бр. 1/2003.г. стр.63.
  • [5] Расински анали, бр. 1/2003.г. стр. 96.
  • [6] Црква Светог Архангела Михајла сазидана је 1843. године
  • [7]  Драгољуб Трајковић, Народни просветитељ и писац Сретен Динић и његово време, Лесковац,  1973.г. стр. 9.
  • [8] Буда Илић, Историја Крушевца стр. 69. Историјски архив Крушевца, 1971.
  • [9] Михајло М.Костић, Велики Шиљеговац, Прилог антропогеографском проучавању варошица у НР Србији, Зборник радова Географског института, Београд, 1959., стр.211.
  • [10] Михајло М. Костић, Велики Шиљеговац, Прилог антропогеографском проучавању варошица у   НР Србији, Зборник радова Географског института, Београд, 1959., стр. 221.

Share 'Историја' on Facebook Share 'Историја' on Google+ Share 'Историја' on MySpace Share 'Историја' on Twitter Share 'Историја' on WordPress Share 'Историја' on Email Share 'Историја' on Gmail Share 'Историја' on Yahoo! Mail

'

Leave a reply

You must be logged in to post a comment.